Svitanje
Zafir Hadžimanov, Sanja Ilić
Svitanje miluje dan i krade ga od noci,
lagano krade ga od noci, a ja ponovo sam.
Svitanje pokriva nas na izvoru svih rijeka
na izvoru jezera i mora, a ja opet sam.
Neka druga ruka na tvom tijelu trazi dan
s tvojih ociju odnosi san.
Neka tudja ruka u tvojoj kosi skriva noc
tvojim usnama poklanja moc.
