Pogledaj u nebo
Kornelije Kovač
Proljeæe u duši svoje grane siri
ja sam topla zemlja, dodji, grli me
budi nemir moj, moja sanga, moje sve
sve sto daje ova radost, koju æutim, koju znam.
Pogledaj u nebo i na more ispred nas
svuda tvoje ime i tvoj glas
trava nek nas uzme, nek lagano njiše cvet
tu æe nam biti dom, da, da dom!
Pogledaj u nebo i na polja ispred nas,
zivot je pred nama ljubavi,
suze na tvom licu neka budu davna sen
volim te, volim te.
