Nevena
Sale Nað je umro u snu...
Dan se taman zasiveo...
I ne znam šta je sumnjivo tu...
Jer u snu je i živeo...
Kažu da je slutio kraj...
Tobož, nije navio sat...
Pa sad, znao je da gubi taj rat...
Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja
Sveštenik je gunðao psalm...
Ko za kaznu nauèen stih...
Pred kapelom nobles i šljam...
Iz istog puka Poraženih...
Sreæom, nije imao šta...
Pošto ne bi imao kom...
Arèio je život po svom...
Testament? Tek skica na kutijici šibica
Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noæas opraštam
Huèi okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leèi s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice
Sale Nað je umro u snu...
Slutim da je snivao Srem?
Onaj bunar studen pri dnu...
I šarom loze zasenèen trem...
Slutim da je snivao Nju...
Èije ime sam gospod zna?
I da se u jeèmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo?
Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noæas opraštam
Huèi okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leèi s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice