Spasenje II
Marko Pećanac
Hodaj svojim stazama,
I kad s tobom je tu,
I kad ostaneš sam.
Čuvaj svoja sećanja,
I što su prijala,
I što su bolela.
Živiš jedan težak san,
Pijan je kad je noć,
Znojav je kad je dan.
Braniš svoja shvatanja,
Protiv njih kad su svi
Samo jedno ti znaj...
Da kada te pritisne stid,
Sruši još jedan zid.
U oku ostaće sjaj,
Digni ruku, zapevaj.
Sudbina, kuja prokleta,
Opet je gladna ostala.
Uzalud klupko mrsila,
Moja je duša spašena.
